Годишња скупштина Филолошког друштва „Речи“ одржана је у среду 19. фебруара 2025. године на видео платформи ZOOM. На почетку је прихваћен предложени дневни ред:
- Годишњи извештај о раду Филолошког друштва „Речи“ у 2024. години
- Информација о финансијском пословању Филолошког друштва „Речи“ у 2024. години
- План рада Филолошког друштва „Речи“ у 2025. години
- Пријем нових чланова
- Разно
1. Годишњи извештај о раду Филолошког друштва „Речи“ у 2024. години
Укратко је представљен годишњи извештај рада Филолошког друштва „Речи“ и једногласно усвојен. Друштво је имало подршку два министарства за своје пројекте, организовало је две конференције (13.05. 2024. „Циљано стварање нових речи и језички инжењери“ и 13.11. 2024. „Нове речи на друштвеним медијима“), објавило је два броја часописа Новоречје (10 и 11) по први пут са DOI бројевима и три зборника, организовало је избор Речи 2025. године (реч године – надстрешница, нова реч – пакетомат, лажиреч – струка и наука), организовало прву ствараоницу речи са малишанима предшколског узраста. О активностима друштва објављиване су вести на сајту, а о избору речи године било је доста прилога у јавним гласилима.
Информацију о састанку Одбора за доделу Награде „Даринка Гортан-Премк“ за најбољи рад младих лексиколога и лексикографа представио је председник одбора Данко Шипка. Одбор је одлучио да награду додели Александри Шекеровић. Договорено је да на сајту буде отворена посебна рубрика „Награда“.
2. Информација о финансијском пословању Филолошког друштва „Речи“ у 2024. години
Јована Јовановић је представила приходе друштва од подршке Министарства културе Републике Србије и Министарства науке, технолошког развоја и иновација и чланарина, те расходе. Речено је да су средства коришћена према плановима и циљевима. Извештај Надзорног одбора Филолошког друштва „Речи“ биће финализован по добијању рачуноводственог извештаја до краја марта текуће године. Чланови годишње скупштине су одлучили да чланарина за 2025. годину остане непромењена у износу од 2000 динара, Потврђена је одлука са прошлогодишње годишње скупштине да котизација буде једнака суми чланарине.
3. План рада Филолошког друштва „Речи“ у 2025. години
Филолошко друштво „Речи“ је послало више пријава на конкурсе Министарства културе Републике Србије и по објављивању њихових резултата биће јасније како ћемо реализовати планиране активности. План друштва чине одржавање конференције „Нове речи у књижевности и терминологији нових технологија у словенским језицима“ 24. септембра 2025, објављивање два броја часописа „Новоречје“ (12 и 13) и покретање два нова пројекта „Дечје новоречје“ и „Нео21“. Одбор за доделу Награде „Даринка Гортан-Премк“ ће прикупљати радове младих лексикографа и лексиколога до 1. јануара 2026. године. У избору Речи 2025. године, према измени правилника коју је донео Управни одбор, нову реч ће бирати само жири, док ће реч године и лажиреч године бирати и интернет гласачи и жири.
4. Пријем нових чланова
После представљања предлога за нове чланове у друштво су са великим задовољством примљени:
Александар Милановић (Београд, 1968) српски лингвиста, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радио је у Филолошкој гимназији, на Учитељском факултету у Београду и на Филолошком факултету у Београду. У управи је Међународног славистичког центра Филолошког факултета у Београду и председник је Савета за српски језик. Бави се историјском граматиком и историјом српског књижевног језика, као и савременим српским језиком. Аутор је књига Кратка историја српског књижевног језика (Београд, 2004), Језик веома полезан (Београд, 2013), Језик Јована Суботића (Београд, 2014), Вуков век (Београд, 2019), Језик српске прозе (Вишеград, 2022), Језик српских песника 1-3 (Београд, 2010, 2016 2024), Промене поетског израза, 2024). Аутор је великог броја чланака у научним часописима и зборницима о језику српских писаца.
Милена Зорић Латовљев (1980), професорка на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду. Школске 2006/2007. и 2007/2008. године радила је као лектор српског језика на Институту за западне и јужне словенске језике Варшавског универзитета (Пољска). Области интересовања су јој методика развоја говора и књижевност за децу, као и историја српског књижевног језика (предстандардни период). Заједно са колегама, аутор је више акредитованих програма за област предшколско васпитање и образовање: Књижевност у дечјем вртићу – критеријуми избора и могућности коришћења (2016, програм бр. 529), Књижевност за децу у дечјем вртићу – увод у истраживачку пустоловину (2018, програм бр. 670) и Језичке игре као подстицање развоја говора код деце (2022, програм бр. 798). Објавила је монографију Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповића (2018). Уз то приредила је и следеће монографије: Павле Кенгелац, Јестествословије; Јован Чокрљан, Огледало добродетељи и верности или Жалосна прикљученија Драгољуба и Љубице (са Маријаном Јелисавчић); Јован Мушкатировић, Причте илити по простому пословице темже сентенције илити реченија. Ауторка је више научних и стручних радова из различитих области.
Светлана Слијепчевић Бјеливук (Јагодина, 1986), виши научни сарадник Института за српски језик САНУ. На Филолошком факултету у Београду 2016. године је одбранила докторску дисертацију Језичко-стилске одлике рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу. Добитник је награде „Петар Ђукановић” за 2007. годину. Од 2011. до 2020. године радила је на пројекту израде Речника српскохрватског књижевног и народног језика, а од 2020. ради у Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ. Руководилац је пројекта Израда Речника лингвистичких термина (доступно на: lingvistickitermini.rs). Аутор је монографије Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу (2021), коаутор књига Речник ковида (тематски и асоцијативни) и Српски јавни дискурс у пандемији (2022). Члан је Уређивачког одбора едиције Монографија у оквиру Института за српски језик САНУ, као и Уређивачког одбора часописа Лингвистичке актуелности. Заменик је потпредседника за хуманистику у Заједници института Србије. Аутор је два акредитована семинара: о језичкој култури и о творби речи у настави српског језика. Члан је COST aкције PhraConRep. Коаутор је уџбеника „Језичко благо” за Српски језик за пети, шести, седми и осми разред основне школе. Један је од оснивача портала Језикофил, коаутор књиге „Језикофил” (2016) и коуредник књиге „Језик око нас” (2019).
Александра Шекеровић, први добитник Награде „Даринка Гортан-Премк“ за рад. „Примена квалификатора еуф. у Речнику српскога језика (2018): критичка анализа“.
5. Разно
Учесници годишње скупштине су се сложили да би увођење процедуре двојне „слепе“ рецензије и резимеа на енгглеском језику часопис „Новоречје“ приближило захтевима индексираних база научних часописа. Разговарано је о могућем проширењу уредништва и расподели додатних обавеза које ће се појавити са увођењем „слепог“ рецензирања