У избору за реч године, који се друге године за редом одржава у организацији Филолошког друштва „Речи“, реч надстрешница је у интернет гласању добила највише гласова. Њено појављивање у конкуренцији са другим бројним предлозима у овој категорији никог није изненадило јер се та реч везује за трагични догађај обрушавања сводне конструкције испред улаза у зграду железничке станице у Новом Саду, 1. новембра 2024, услед чега је живот изгубило 15 људи. Тако је реч надстрешница доспела у асоцијативни низ трагедија, несрећа, ужас, (не)реконструкција, које су се такође нашле као предлози на овој листи. Размотрићемо импликације која је ова реч стекла у последње време за носиоце српског језика како бисмо објаснили овакав асоцијативни низ. Имплицитно значење речи настаје на основу оног што нам је познато из устаљеног контекста њене употребе, тј. оног значења на које реч не указује непосредно својим значењем или садржајем исказа у чији састав улази, већ путем логичког повезивања са претежно прагматичким контекстом њене употребе. Ако чак летимично погледамо наслове новинских текстова који се појављају на интернету кад се унесе у претраживач реч надстрешница, можемо се уверити да се она од 1.11.2024. претежно јавља у оквиру упитних исказа, попут Зашто је пала надстершница у Новом Саду? Због чега се обрушила надстрешница на железничкој станици у Новом Саду? Да ли је обрушена надстрешница у Новом Саду била реновирана? Ко је дозволио да се надстрешница у Новом Саду оптерети? и сл. Устаљени контекст употребе ове речи, према овом што можемо очитати из таквих наслова, чини, опште узев, неизвесност, која од самог почетка прати ситуацију о којој је реч због ускраћивања могућности да се јавност упозна с околностима реновирања објекта, онемогућавања приступа документацији о реновирању, двосмисленим изјавама надлежних и сл. Неизвесност се обично манифестује кроз секундарне емоције – збуњеност, страх, сумњу, тугу, које у овом случају формирају прагматички контекст употребе речи надстрешница и повлаче одговарајуће импликативне смислове.
Импликацију можемо такође посматрати у непосредној вези с оним што се зове прецедентни феномен, тј. кључни елемент базичног дела спознаје говорника једног језика који има за њих посебну сазнајну и емоционалну вредност. Надстрешница због такве посебне емоционалне вредности управо је постала концепт српске лингвокултуре, језгро једне посебне асоцијативне мреже, што је омогућило да у њено гравитационо поље уђу речи попут трагедија, ужас, злочин, одговорност, оставке, протест, блокада, студенти…
Реч надстрешница је иначе настала додавањем творбених форманата на корен који потиче од општесловенске рећи strěxa. Та општесловенска реч, са примарним значењем кров, претежно од сламе, на шта указују сродне речи из литванског strajá/strejá ʼсламаʼ и stríegti/striẽgti ʼпокривати сламомʼ, уз придодати префикс над- и суфикс –ниц(а), стекла је путем метонимијског преноса значење ʼивица крова која се не завршава са ивицом зида него прелази преко, заклонʼ. Надстрешница је дакле заклон. Требало би да буде безбедан и сигуран за петнаест људи чија имена свакодневно одзвањају испред факултета, гимназија, школа, на улицама и раскрсницама широм целе Србије:
Сара Фирић (2018) из Ковиља
Валентина Фирић (2014) из Ковиља
Ђорђе Фирић (1971) из Ковиља
Милица Адамовић (2008) из Каћа
Немања Комар (2007) из Степановићева
Анђела Руман (2004) из Старе Пазове
Милош Милосављевић (2003) из Книћанина
Стефан Хрка (1997) из Београда
Сања Ћирић Арбутина (1989) из Каћа
Горанка Раца (1966) из Новог Сада
Вукашин Раковић (1955) из Буковца
Милева Карановић (1948) из Каћа
Ђуро Швоња (1947) из Степановићева
Васко Саздовски (1979) из места Свети Никола у Македонији
Ања Радоњић (2000) из Параћина.
Психолози кажу да човек у свакој ситуацији концентрише пажњу на негативне околности јер оне мобилишу одбрамбене механизме који му омогућавају да опстане, док су позитивне у другом плану. Тешко је угледати позитивно у трагедији попут ове, али је она послужила као лакмусов папир да би се прозрело ко има највише емпатије међу нама, ко је одлучио да одржи час етике својим професорима, родитељима, целом друштву, истрајавајући у једноставним и логичним захтевима упркос омаловажавању, застрашивању, пребијању, гажењу…
Примање предлога за Избор за реч 2024 године је завршено на крају новембра. Остаје само да се надамо да ће реч студенти са импликацијом ʼпроменеʼ, прецедентном вредношћу ʼнајбољи међу намаʼ, и основним значењем, изведеним од латинског studere ʼмарљиво радитиʼ, победити у избору за реч 2025. године. Након деструктивне речи насиље, која је победила у избору за реч године 2023, и овогодишњих предлога, чији ужи избор указује на тугу, страх и неизвесност, најзад ће доћи на ред позитивно конотирана. Нека то буде наша новогодишња жеља.
Људмила Поповић